Tako bi bilo najjednostavnije formulisati zašto skoro 20 dana nisam ništa novo napisao… S obzirom da sam u prošlom postu najavio da ću prvi post u 2008. posvetiti Dakar reliju, bio sam totalno zatečen, zapanjen i rastužen kada sam 4. januara pročitao vest da se ovogodišnji, trideseti po redu Dakar reli otkazuje, da sam doživeo stvaralačku blokadu. Kako ne patim od sindroma skribomanije i mentalne dijareje, zaista nisam mogao da se saberem da napišem par smislenih rečenica, u kojima neće biti više od 50% psovki i vulgarnih izraza, kojima bih mogao da opišem kako sam se osećao od tog 4. januara.
Ok, malo dramim, nije kraj sveta, naravno. Samo ne mogu da provalim mozak ljudi koji su u stanju da prete sportistima i nekom sportskom događaju. Podseća me na onu horor priču sa Olimpijade u Minhenu…
Mogu samo da se nadam da će se situacija za godinu dana promeniti, i da će reli 2009-e biti održan, na radost moju i armije fanova koji svaku novu godinu iščekuju zbog epske avanture zvane Dakar reli.
Za kraj, evo par sličica, za one koji ne prate i ne znaju baš mnogo kako to izgleda kada neko jurca 200 km/h kroz pustinju.
